Заједно до отпорније заједнице

Град Краљево је био домаћин свечаног потписивања Протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве и Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре.

Уз подршку Канцеларије за управљање јавним улагањима, Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) и Програмом за развој Уједињених нација (UNDP), град Краљево је покренуо иницијативу за приступање Протоколу за сарадњу градова и општина слива Западне Мораве, а у циљу смањења ризика, одговора и брзог опоравка након елементарних непогода и других опасности. Одмах након тога, иста иницијатива је покренута и за слив Колубаре.

Свечаним потписивањем Протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве и Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре дефинисани су посебни циљеви, а намера је да ове локалне самоуправе координисано раде на припреми заједничких стратешких и планских докумената из области управљања ризицима, припреми предлога пројеката и конкурисања код фондова, изградњи адекватног система ране најаве, адекватном одговору на ванредне ситуације, развоју јединица цивилне заштите опште намене, заједничком планирању и имплементацији инфраструктурних мера, стратегији планирања финансијских средства ради смањења трансфера ризика, ефикасне обнове на основу принципа „изгради поново боље“ и унапређењу процеса процене штете и обнове након елементарне непогоде на основу међународне PDNA (Post disaster need assessment) методологије.

Општи као и посебни циљеви ове међуградске односно међуопштинске сарадње произилазе из Сендаји оквира за смањење ризика од катастрофа 2015-2030, Националног програма управљања ризиком од елементарних непогода, као и Закона о ванредним ситуацијама и Закона о локалној самоуправи.

Протокол о сардњи градова и општина слива Западне Мораве су потписали Краљево, Чачак, Крушевац, Ужице, Ариље, Косјерић, Горњи Милановац, Рашка, Пожега, Лучани, Чајетина, Нови Пазар, Врњачка Бања, Тутин, Трстеник, Кнић и Ивањица.

Потписници Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре су Ваљево, Лајковац, Љиг, Лазаревац, Обреновац, Мионица, Уб и Коцељева.

Потписивању су присуствовали државни секратари Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства пољопривреде и заштите животне средине Иван Бошњак и Велимир Станојевић, в.д. директора Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина – Савеза градова и општина Ђорђе Станичић, представник Програма за развој Уједињених нација у Србији Жарко Петровић, начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић.

Подршку градовима и општинама пружили су и начелници управних округа, представници других релевантних републичких и регионалних установа и институција, као и представници извршне и законодавне власти града Краљева.

Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је истакао да му је велика част што је град Краљево имао прилику да угости све градове и општине слива Западне Мораве, али и слива Колубаре, како би потписали споразум и договорили даљу сарадњу у области превенције и заштите својих подручја од поплава и последица.

„Мислим да је ово веома значајан подухват повезивања јединица локалне самоуправе на основи која се први пут примењује у Србији и на подручју целог Балкана. Надам се да ће сарадња градова и општина у сливовима бити боља и да ће као резултат проистећи боља превенција и заштита наших градова и општина од последица поплава“, поручио је градоначелник Краљева.

Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство пољопривреде и заштите животне средине су препознали иницијативу града Краљева и Одељења за цивилну заштиту Градске управе града Краљева за боље повезивање локалних самоуправа дуж сливова река.

Према речима државног секретара Министарства државне управе и локалне самоуправе Ивана Бошњака, омогућено је да све буде унесено у законски оквир.

„Сада смо на пољу рационализације и оптимизације локалних услуга и кадрова, настављамо да унапређујемо, кроз заједничку сарадњу по питањима неопходним за бољи пословни и животни амбијент у свим јединицама локалне самоуправе у сливовима река. На располагању смо да, са свим релевантним факторима, ову иницијативу проширимо на целу земљу, како би грађани и привреда осетили користи, али и да се смањењем ризика обезбеди равномерни развој“, изјавио је Бошњак.

Како је истакао државни секретар Велимир Станојевић, да бисмо се бавили превенцијом, а не само лечењем последица, битно је да радимо заједно на свим нивоима, од јединица локалне самоуправе до националног нивоа.

„Министарство пољопривреде и затите животне средине ће, свим својим капацитетима, настојати да нам стање у сливовима река буде боље но што је било, да се смање ризици од поплава. Само заједно можемо утицати на то да стање на нашим водотоцима буде боље. То су капитални издаци, локалне самоуправе готово да и немају довољно средстава, али израдом пројектне документације можемо конкурисати код међународних институција, Светске банке, ИПА фондова, да бисмо поправили стање“, поручио је Станојевић.

Да је потписивање протокола велика ствар истакао је и Марко Благојевић, в.д. директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, осврнувши се на то да је 25 самоуправа постигло договор како ће сарађивати на превенцији и на заштити, управљању ванредним ситуацијама, реаговању у елементарним непогодама.

„Република може пуно, али не све и не сама. Локалне самоуправе, свака за себе, такође. Ипак, у садејству могу да направе велику ствар. Ово је крај веома комплексног процеса договора на који начин и на којим принципима та срадања треба да буде постављена, а почетак још већег посла на реализацији активности и принципа на којима се протокол темељи. Захваљујући послу обављаном у протекле три године, наша земља је сада безбеднија него у мају 2014, на десетине милиона евра је уложено у реализацију инвестиција, око сто милиона евра су вредни радови када је превентивна инфраструктура у питању, пуно је урађено на имплементацији неструктурних мера“, навео је Благојевић.

Велику помоћ да до потписивања дође пружила је и Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина. Како је, између осталог, рекао генерални секретар Ђорђе Станичић, „показали смо да иницијативе градова и општина могу да буду реализоване ако наиђу на плодно тло, попут ове коју смо реализовали са Канцеларијом за управљање јавним улагањима, министарствима државне управе и локалне самоуправе и пољопривреде и заштите животне средине, Програмом за развој Уједињених нација. Ово је пример постојања политичке воље да се ствари уреде на бољи и квалитетнији начин“, изјавио је Станичић.

Жарко Петровић, из Програма за развој Уједињених нација, посебно је истакао да је учињен револуционарни корак, који подразумева сарадњу на субнационалном нивоу, и да је то прва таква иницијатива на Западном Балкану, где ће општине и градови на нивоу слива сарађивати.

„То би требало да промени начин на који катастрофе остављају последице. Међународна искуства показују да ће резултат свих напора уложених у превенцију бити да се четири до седам пута мање средстава троши на обнову од оних средстава која градови и општине у сливовима инвестирају у превенцију и заштиту од последица елементарних непогода“, рекао је Петровић.

И начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић сматра да је ово  наговештај нових времена да се о ванредним ситуацијама размишља пре него што се догоде.

„Подржавамо пројекте овог типа и надам се да ће ово постати начин размишљања у Србији како бисмо се, захваљујући превентиви, суочили са много мањим последицама“, закључио је Марић.