Mapa sajta  |  RSS
Odštampaj Pošalji
Zajedno do otpornije zajednice

Grad Kraljevo je bio domaćin svečanog potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave i Protokola o saradnji gradova i opština sliva Kolubare.

Uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), grad Kraljevo je pokrenuo inicijativu za pristupanje Protokolu za saradnju gradova i opština sliva Zapadne Morave, a u cilju smanjenja rizika, odgovora i brzog oporavka nakon elementarnih nepogoda i drugih opasnosti. Odmah nakon toga, ista inicijativa je pokrenuta i za sliv Kolubare.

Svečanim potpisivanjem Protokola o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave i Protokola o saradnji gradova i opština sliva Kolubare definisani su posebni ciljevi, a namera je da ove lokalne samouprave koordinisano rade na pripremi zajedničkih strateških i planskih dokumenata iz oblasti upravljanja rizicima, pripremi predloga projekata i konkurisanja kod fondova, izgradnji adekvatnog sistema rane najave, adekvatnom odgovoru na vanredne situacije, razvoju jedinica civilne zaštite opšte namene, zajedničkom planiranju i implementaciji infrastrukturnih mera, strategiji planiranja finansijskih sredstva radi smanjenja transfera rizika, efikasne obnove na osnovu principa „izgradi ponovo bolje“ i unapređenju procesa procene štete i obnove nakon elementarne nepogode na osnovu međunarodne PDNA (Post disaster need assessment) metodologije.

Opšti kao i posebni ciljevi ove međugradske odnosno međuopštinske saradnje proizilaze iz Sendaji okvira za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030, Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, kao i Zakona o vanrednim situacijama i Zakona o lokalnoj samoupravi.

Protokol o sardnji gradova i opština sliva Zapadne Morave su potpisali Kraljevo, Čačak, Kruševac, Užice, Arilje, Kosjerić, Gornji Milanovac, Raška, Požega, Lučani, Čajetina, Novi Pazar, Vrnjačka Banja, Tutin, Trstenik, Knić i Ivanjica.

Potpisnici Protokola o saradnji gradova i opština sliva Kolubare su Valjevo, Lajkovac, Ljig, Lazarevac, Obrenovac, Mionica, Ub i Koceljeva.

Potpisivanju su prisustvovali državni sekratari Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Ivan Bošnjak i Velimir Stanojević, v.d. direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština – Saveza gradova i opština Đorđe Staničić, predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji Žarko Petrović, načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.

Podršku gradovima i opštinama pružili su i načelnici upravnih okruga, predstavnici drugih relevantnih republičkih i regionalnih ustanova i institucija, kao i predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti grada Kraljeva.

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić je istakao da mu je velika čast što je grad Kraljevo imao priliku da ugosti sve gradove i opštine sliva Zapadne Morave, ali i sliva Kolubare, kako bi potpisali sporazum i dogovorili dalju saradnju u oblasti prevencije i zaštite svojih područja od poplava i posledica.

„Mislim da je ovo veoma značajan poduhvat povezivanja jedinica lokalne samouprave na osnovi koja se prvi put primenjuje u Srbiji i na području celog Balkana. Nadam se da će saradnja gradova i opština u slivovima biti bolja i da će kao rezultat proisteći bolja prevencija i zaštita naših gradova i opština od posledica poplava“, poručio je gradonačelnik Kraljeva.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine su prepoznali inicijativu grada Kraljeva i Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva za bolje povezivanje lokalnih samouprava duž slivova reka.

Prema rečima državnog sekretara Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivana Bošnjaka, omogućeno je da sve bude uneseno u zakonski okvir.

„Sada smo na polju racionalizacije i optimizacije lokalnih usluga i kadrova, nastavljamo da unapređujemo, kroz zajedničku saradnju po pitanjima neophodnim za bolji poslovni i životni ambijent u svim jedinicama lokalne samouprave u slivovima reka. Na raspolaganju smo da, sa svim relevantnim faktorima, ovu inicijativu proširimo na celu zemlju, kako bi građani i privreda osetili koristi, ali i da se smanjenjem rizika obezbedi ravnomerni razvoj“, izjavio je Bošnjak.

Kako je istakao državni sekretar Velimir Stanojević, da bismo se bavili prevencijom, a ne samo lečenjem posledica, bitno je da radimo zajedno na svim nivoima, od jedinica lokalne samouprave do nacionalnog nivoa.

„Ministarstvo poljoprivrede i zatite životne sredine će, svim svojim kapacitetima, nastojati da nam stanje u slivovima reka bude bolje no što je bilo, da se smanje rizici od poplava. Samo zajedno možemo uticati na to da stanje na našim vodotocima bude bolje. To su kapitalni izdaci, lokalne samouprave gotovo da i nemaju dovoljno sredstava, ali izradom projektne dokumentacije možemo konkurisati kod međunarodnih institucija, Svetske banke, IPA fondova, da bismo popravili stanje“, poručio je Stanojević.

Da je potpisivanje protokola velika stvar istakao je i Marko Blagojević, v.d. direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, osvrnuvši se na to da je 25 samouprava postiglo dogovor kako će sarađivati na prevenciji i na zaštiti, upravljanju vanrednim situacijama, reagovanju u elementarnim nepogodama.

„Republika može puno, ali ne sve i ne sama. Lokalne samouprave, svaka za sebe, takođe. Ipak, u sadejstvu mogu da naprave veliku stvar. Ovo je kraj veoma kompleksnog procesa dogovora na koji način i na kojim principima ta sradanja treba da bude postavljena, a početak još većeg posla na realizaciji aktivnosti i principa na kojima se protokol temelji. Zahvaljujući poslu obavljanom u protekle tri godine, naša zemlja je sada bezbednija nego u maju 2014, na desetine miliona evra je uloženo u realizaciju investicija, oko sto miliona evra su vredni radovi kada je preventivna infrastruktura u pitanju, puno je urađeno na implementaciji nestrukturnih mera“, naveo je Blagojević.

Veliku pomoć da do potpisivanja dođe pružila je i Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština. Kako je, između ostalog, rekao generalni sekretar Đorđe Staničić, „pokazali smo da inicijative gradova i opština mogu da budu realizovane ako naiđu na plodno tlo, poput ove koju smo realizovali sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, ministarstvima državne uprave i lokalne samouprave i poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programom za razvoj Ujedinjenih nacija. Ovo je primer postojanja političke volje da se stvari urede na bolji i kvalitetniji način“, izjavio je Staničić.

Žarko Petrović, iz Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, posebno je istakao da je učinjen revolucionarni korak, koji podrazumeva saradnju na subnacionalnom nivou, i da je to prva takva inicijativa na Zapadnom Balkanu, gde će opštine i gradovi na nivou sliva sarađivati.

„To bi trebalo da promeni način na koji katastrofe ostavljaju posledice. Međunarodna iskustva pokazuju da će rezultat svih napora uloženih u prevenciju biti da se četiri do sedam puta manje sredstava troši na obnovu od onih sredstava koja gradovi i opštine u slivovima investiraju u prevenciju i zaštitu od posledica elementarnih nepogoda“, rekao je Petrović.

I načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić smatra da je ovo  nagoveštaj novih vremena da se o vanrednim situacijama razmišlja pre nego što se dogode.

„Podržavamo projekte ovog tipa i nadam se da će ovo postati način razmišljanja u Srbiji kako bismo se, zahvaljujući preventivi, suočili sa mnogo manjim posledicama“, zaključio je Marić.