ПАРК ПРИРОДЕ "ГОЛИЈА" - значјни део очуване природе и здраве животне средине.

Голија је највиша планина југозападне Србије (Јанков камен 1833 м.н.в), пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова "s". По лепоти и разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних природних и културних вредности. Планина Голија окружена је планинама:
• на северу планином Јелицом,
• на истоку Копаоником, Чемерним и Радочелом,
• на западу Јавором,
• а на југу Златаром, Јадовником и висоравни Пештер.
Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Љутске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и северо-истоку. Одликује се богаством воде и разноврсним живим светом.
Голију краси пространство шумског покривача. Нарочито су заступљење букове шуме. Неки делови ових шума имају карактер прашуме.
Голија је сада наша најшумовитија планина, са највећим и најбољим шумским комплексима. Њене јужне падине обрасле су пространим ливадама и пашњацима. У смрчевим шумама очувале су се тресаве као специфични и осетљиви екосистеми.
Подручје планине Голија и Радочело стављено је под заштиту као Парк природе под именом "Голија" (површине 75.183 ха) и сврстано је у I категорију заштите као природно добро од изузетног значаја Уредбом Владе Републике Србије ( "Службени гласник РС", број 45/2001. године).
Парк природе са својим природним и створеним вредностима задовољио је у потпуности критеријуме за номиновање Парка природе "Голија" за Резерват биосфере по програму МАБ-а (Програм "Човек и биосфера "), тако да је део Парка природе "Голија" одлуком Комисије UNESCO-а, октобра 2001. године проглашен за Резерват биосфере "Голија-Студеница" (површине 53.804 ха).

Заштићено природно добро Голија је планинска регија која у својим границама обухвата планину Голију, Радочело и врло мали део простора планине Чемерног. Предео је избраздан дубоким речним долинама, између којих су узвишења различитог облика и величине. Сливови река Моравице и Студенице са својим многобројним притокама су главни носиоци геоморфолошких процеса и облика рељефа. Подручје Голије одликује рефугијални карактер станишта што је омогућило опстанак терцијалне флоре. Голија заједно са планином Таром представља рефугијум терцијалне флоре у Србији и значајна је као центар генетске, специјске и екосистемске разноврсности на Балкану и у Европи. Флористички биодиверзитет Голије гради око 900 таксона биљног света, од тога 729 врста васкуларних гљива, 40 врста маховине, 117 врста и варијетета алги. Посебан значај у флори имају ендемичне и реликтне врсте, као и врсте које су постале угрожене. Међу очуваним природним реткостима издваја се реликтна и ендемична дрвенаста врста планинског јавора (Acer heldreichi), који је синоним за флору Голије. У Србији се најлепше и најочуваније заједнице са густим популацијама планинског јавора налазе на Голији. Поред јавора, посебан флористички значај има зеленика (Ilex aquiifolium), као и ендемичне врсте: Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Pancicia serbica, Viola elegantula i Verascum adamovicii. Врсте Панчићева бедреница (Pancicia serbica) и Адамовићева мајчина душица (Thymus adamovici) имају обележје локалног ендемита и врсте су од међународног значаја за очување биодиверзитета. Ботанички значајна подручја на Голији чине очуване лишћарске и лишћарско-четинарске шуме прашумског типа, као и шуме четинара, посебно субалпијске смрче

На Голији је до сада забележено 45 врста птица које спадају у групу природних реткости и регистровано је око 90 врста кандидата за Црвену књигу птица Србије, што све указује на велики значај орнитофауне Голије као будућег резервата биосфере за очување биодиверзитета птица.

Културно историјске вредности Голије карактерише бројно присуство и трагови културно историјског наслеђа на целом подручју, као што су: споменици културе од изузетног значаја: Манастир Студеница, Краљево, Брезова (XII век) и Манастир Градац, Рашка (XIII век); споменици културе од великог значаја: Црква Св. Алексија, Краљево, Милићи (XVII век); Црква Св. Ђорђа, Краљчево, Врх (XII век); Црква Св. Богородице, Краљево, Долац (XV век); Црква Св. Николе, Краљево, Река, Палеж (XIV век); Горња испосница, Краљево, Савово (XIII век); Манстир Ковиље (црква Св. Архангела и Св. Николе) из XVII века и Црква Св. Преображења, Ивањица, Придворица из XII века; споменици културе-културна добра (проглашена, некатегорисана); споменици културе - евидентирани; остала културна добра (проглашена, накатегорисана); споменици културе-евидентирани; остала културна добра и споменичко наслеђе у околини Парка природе Голија.